Распад Югославии в научно-исследовательском и политическом дискурсах России и Сербии
https://doi.org/10.46272/2587-8476-2022-13-3-94-115
Аннотация
Распад Югославии стал одним из ключевых событий постбиполярного миропорядка и занял особое место в дискурсе политиков в Сербии и России. Однако трактовки кризиса, его причин и основных движущих сил, а также его использование в качестве референтного объекта в современных академическом и политическом дискурсах значительно различаются в Сербии и России. Одним из важных сюжетов становится то, что в обеих странах в обоих дискурсах наблюдается сближение радикальных версий, а в меняющейся структуре европейских международных отношений особое звучание приобретает роль внешнего фактора в трагедии распада. В данной статье в русле социал-конструктивистского подхода проводится дискурсанализ нарративов о югославском кризисе в дискурсе интеллектуалов и политиков в кроссстрановом разрезе. В исследовании сделана попытка деконструировать образы «виноватых» в югославском кризисе и рассмотреть особенности использования образа кризиса в современном политическом дискурсе. Исследуется взаимосвязь формальных дискурсов ученых и политиков в российском и сербском случаях.
Об авторах
Е. Г. Энтина
Национальный исследовательский университет «Высшая школа экономики»; Институт Европы Российской академии наук
Россия
Россия
Екатерина Геннадьевна Энтина, д.пол.н., профессор, Департамент зарубежного регионоведения Факультета мировой политики и мировой экономики; руководитель Отдела Черноморско-Средиземноморских исследований
119017, Москва, ул. Малая Ордынка, 17, стр.1
125009, Москва, ул. Моховая, 11, стр. 3В
Д. Пророкович
Институт международной политики и экономики
Сербия
Сербия
Душан Пророкович, PhD, научный сотрудник
11103, Белград, ул. Македонска, 25
Список литературы
1. Адамишин, А. Югославская прелюдия // Россия в глобальной политике. – 2017. – № 6. – Т. 15 – С. 186–201. Adamishin, Anatoly. “Yugoslavskaya prelyudiya.” Russia in Global Affairs 15, no. 6 (2017): 186–201 [In Russian].
2. Волков, В.К. Трагедия Югославии. // Новая и новейшая история. – 1994. – № 4. – С. 11–32. Volkov, Vladimir K. “Tragediya Yugoslavii”. Novaya i noveishaya istoriya, no. 4 (1994): 11 – 32 [In Russian].
3. Гуськова, Е.Ю. Внешняя политика России в годы югославского кризиса (1985–1995) / отв. ред. З.В. Клименко. – СПб.: Владимир Даль, 2022. – 462 с. https://doi.org/10.31168/93615-275-7. Gus'kova, Elena Yu. Vneshnyaya politika Rossii v gody yugoslavskogo krizisa (1985–1995), edited by Z.V. Klimenko. St. Petersburg: Vladimir Dal’, 2022 [In Russian].
4. Ефременко, Д.В., Мелешкина, Е.Ю. Югославский метанарратив и современная югоностальгия в странах Западных Балкан // Политическая экспертиза: ПОЛИТЭКС. – 2020. – Т. 16. – № 1. – С. 78–100. https://doi.org/10.21638/spbu23.2020.105 Efremenko, Dmitry V., and Elena Yu. Meleshkina. “Yugoslav Metanarrative and Contemporary Yugonostalgia in Western Balkan Countries.” Political Expertise: POLITEX 16, no. 1 (2020): 78–100 [In Russian].
5. Кирьяков, Ю.С., Волкова, Е.Г. Факторы распада СФРЮ и СССР: сравнительно-типологический анализ // Судьба России: вектор перемен: материалы Междунар. науч. конф. Т. 1 / под ред. Р.Г. Пихои. – Екатеринбург; М., 2007. – С. 466–486. Kir'yakov, Yu.S., and E.G. Volkova. “Faktory raspada SFRYu i SSSR: sravnitel'no-tipologicheskii analiz.” In Sud’ba Rossii: vektor peremen: materialy Mezhdunar. nauch. konf. T. 1, edited by R.G. Pikhoi, 466–486. Ekaterinburg, Moscow, 2007 [In Russian].
6. Никифоров, К.В. Югославия 1990-х годов: кризис общества и распад государства // Человек на Балканах в эпоху кризисов и этнополитических столкновений XX века. – СПб.: Алетейя, 2002. – С. 346–352 Nikiforov, Konstantin V. “Yugoslaviya 1990-kh godov: krizis obshchestva i raspad gosudarstva.” In Chelovek na Balkanakh v epokhu krizisov i etnopoliticheskikh stolknovenii XX veka, 346–352. St. Petersburg: Aleteiya 2002 [In Russian].
7. Помигуев И.А., Салахетдинов Э.Р. Политика памяти о Второй мировой войне в бывших республиках социалистической Югославии: символические и коммеморативные аспекты // Вестник РУДН, серия: Политология. – 2021. – Т. 23. – № 4. – С. 659–674. https://doi.org/10.22363/2313-1438-2021-23-4-659-674. Pomiguev, I.A., and E.R. Salakhetdinov. “The Memory Policy of the Second World War in the PostYugoslav Republics: Symbolic and Commemorative Aspects.” RUDN Journal of Political Science 23, no. 4 (2021): 659–674 [In Russian].
8. Пономарева, Е.Г. Политическое развитие постъюгославского пространства (внутренние и внешние факторы). – М.: МГИМОУниверситет, 2007. – 235 с. Ponomareva, Elena G. Politicheskoe razvitie post”yugoslavskogo prostranstva (vnutrennie i vneshnie faktory). Moscow: MGIMO–University, 2007 [In Russian].
9. Романенко, С.А. Распад Югославии: «заговор» или историческая неизбежность? // Полития. – 1998. – № 2. – С. 159–178. https://doi.org/10.30570/2078-5089-1998-8-2-159-178 Romanenko, Sergei A. “Raspad Yugoslavii: «zagovor» ili istoricheskaya neizbezhnost'?” Politiya, no. 2 (1998): 159–178 [In Russian].
10. Булатовић, Момир. Неизговорена одбрана. Београд: Вукотић медиа, 2021. Bulatovic, Momir. Unspoken defense. Belgrade: Vukotić media, 2021 [In Serbian].
11. Булатовић, Момир. “Зашто Друга Југославија није могла бити спашена и где су границе њеног растакања.” Национални интерес 33, no. 3 (2018): 189–200. https://doi.org/10.22182/ni.3332018.10. Bulatovic, Momir. “Why the Other Yugoslavia Can Not Be Damaged and Where the End of Its Development.” National Interest 33, no. 3 (2018): 189–200 [In Serbian].
12. Джуретич, В. Развал Югославии. Основные течения 1918–2003 гг. – М.: Кобекс интернешнл, 2003. Dzhuretich, Veselin. Razval Yugoslavii. Osnovnye techeniya 1918–2003 gg. Moscow: Kobeks interneshnl, 2003 [In Russian].
13. Димитријевић, Владимир. Граматика екуменизма. Београд: Романов, 2011. Dimitrijevic, Vladimir. Grammar of Ecumenism. Belgrade: Romanov, 2011 [In Serbian].
14. Ђурковић, Миша. “Међународни чиниоци и распад Југославије.” In Историја једне утопије – књига II, 477–492. Београд: Catena Mundi, 2018. Đurković, Miša. “International Factors and the Breakup of Yugoslavia.” In Istorija jedne utopije – knjiga II, 477–492. Belgrade: Catena Mundi, 2018 [In Serbian].
15. Димић, Љубодраг. “Срби и Југославија.” In Историја једне утопије – књига II, 113–132. Београд: Catena Mundi, 2018. Dimić, Ljubodrag. “Serbs and Yugoslavia.” In Istorija jedne utopije – knjiga II, 113–132. Belgrade: Catena Mundi, 2018 [In Serbian].
16. Екмечић, Милорад. Дуго кретање између клања и орања: историја Србије у новом веку 1492–1992. Београд: Evro-Giunti, 2010. Ekmečić, Milorad. Long Movement between Slaughter and Plowing: History of Serbia in the New Century 1492– 1992. Belgrade: Evro-Giunti, 2010 [In Serbian].
17. Кнежевић, Милош. Призма геополитике. Београд: Институт за геополитичке студије, 2013. Knežević, Miloš. The Prism of Geopolitics. Belgrade: Institute for Political Studies, 2013 [In Serbian].
18. Ковић, Милош. “Срби и југословенска идеја.” In Историја једне утопије – књига II, 589–612. Београд: Catena Mundi, 2018. Ković, Miloš. “Serbs and the Yugoslav idea.” In Istorija jedne utopije – knjiga II, 589–612. Belgrade: Catena Mundi, 2018 [In Serbian].
19. Ломпар, Мило. Дух самопорицања – прилог критици српске културне политике: У сенци туђе власти. Београд: Catena Mundi, 2017. Lompar, Milo. The Spirit of Self-Denial-Contribution to the Critique of Serbian Cultural Policy: In The Shadow of Someone Else’s Authority. Belgrade: Catena Mundi, 2017 [In Serbian].
20. Николић, Коста. “Комунисти и југословенска идеја.” In Историја једне утопије – књига II, 558–606. Београд: Catena Mundi, 2018. Nikolić, Kosta. “Communists and the Yugoslav idea.” In Istorija jedne utopije – knjiga II, 558–606. Belgrade: Catena Mundi, 2018 [In Serbian].
21. Пророковић, Душан. Геополитика Србије: положај и перспективе на почетку XXI века. Београд: Службени гласник, 2012. Proroković, Dušan. Geopolitics of Serbia: Position and Perspectives at the Beginning of the XXI Century. Belgrade: Službeni glasnik, 2012 [In Serbian].
22. Раковић, Александар. Црногорски сепаратизам. Београд: Catena Mundi, 2019. Raković, Aleksandar. Montenegrin Separatism. Belgrade: Catena Mundi, 2019[In Serbian].
23. Самарџић, Слободан. Градња и разградња државе. Београд: Филип Вишњић, 2008. Samardžić, Slobodan. Construction and Breakdown of the State. Belgrade: Filip Višnjić, 2008 [In Serbian].
24. Симић, Жељко. Стање српске духовности. Нови Сад: Прометеј, 2015. Simić, Željko. The State of Serbian Spirituality. Novi Sad: Prometej, 2015 [In Serbian].
25. Степић, Миломир. Српско питање – геополитичко потање. Београд: Јантар група, 2004. Stepić, Milomir. Serbian Question – Geopolitical Issue. Belgrade: Jantar grupa, 2004 [In Serbian].
26. Стојичевић, Слободан. Мрежни рат против Срба. Београд: Авала прес, 2015. Stojičević Slobodan. Network War against the Serbs. Belgrade: Avala pres, 2015 [In Serbian].
27. Чавошки, Коста. “Друга Југославија.” In Историја једне утопије – књига II, 133–145. Београд: Catena Mundi, 2018. Čavoški, Kosta. “Another Yugoslavia.” In Istorija jedne utopije – knjiga II, 133–145. Belgrade: Catena Mundi, 2018 [In Serbian].
28. Kisić, Izabela. Desni ekstremizam u Srbiji. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2020. Kisić, Izabela. Right-wing Extremism in Serbia. Belgrade: Helsinki Committe for Human Rights, 2020 [In Serbian].
29. Marić, Milomir. “Deca komunizma.” In Mali pojmovnik geopolitike, edited by Zoran Petrović Piroćanac, 79–82. Beograd: Jugoistok – Centar za geopolitičke studije, Institut za političke studije, 1997. Marić, Milomir. “Children of communism.” In Mali pojmovnik geopolitike, edited by Zoran Petrović Piroćanac, 79–82. Belgrade: Jugoistok – Centar za geopolitičke studije, Institut za političke studije, 1997 [In Serbian].
30. Perović, Latinka. “Srbi i Srbija u novovekovnoj istoriji. Iskustvo sa drugim narodima.” In Jugoslavija u istorijskoj perspektivi, 202–250. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava, 2017. Perović, Latinka. “Serbs and Serbia in Modern History. Experience with Other Nations”. In Jugoslavija u istorijskoj perspektivi, 202–250. Belgrade: Helsinki Committe for Human Rights, 2017 [In Serbian].
31. Biserko, Sonja. Yugoslavia’s Implosion: The Fatal Atraction of Serbian Nationalism. Belgrade: The Norwegian Helsinki Committee, 2012.
32. Campbell, David. Writing Security: United States Foreign Policy and the Politics of Identity. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1998.
33. Dalby, Simon, and Gerard Toal, eds. Rethinking Geopolitics. New York: Routledge, 1998.
34. Pavlaković, Vjeran. “Memory politics in the Former Yugoslavia”. Yearbook of the Institute of Central Europe 18, no. 2 (2020): 9–32. https://doi.org/10.36874/RIESW.2020.2.1.
35. Popović, Milica. Post-Yugoslav memories as a Resistance Strategy and the Political Significance of Yugonostalgia. Sciences Po; Univerza v Ljubljani, 2021
36. Tuathail, Geároid Ó. “The Language and Nature of the ‘New Geopolitics’ – the Case of US – El Salvador relations.” Political Geography Quarterly 5 (1986): 73–85.
37. Tuathail, Gearóid Ó, and John Agnew. “Geopolitics and discourse: Practical Geopolitical Reasoning in American Foreign Policy.” Political geography 11 (1992): 190–204.
38. Wendt, Alexander. Social Theory of International Politics. Cambridge: Cambridge University Press, 1999. https://doi.org/10.1017/CBO9780511612183.
Рецензия
Для цитирования:
Энтина Е.Г., Пророкович Д. Распад Югославии в научно-исследовательском и политическом дискурсах России и Сербии. Международная аналитика. 2022;13(3):94-115. https://doi.org/10.46272/2587-8476-2022-13-3-94-115
For citation:
Entina E.G., Prorocovic D. The Breakup of Yugoslavia in the Research and Political Discourses of Russia and Serbia. Journal of International Analytics. 2022;13(3):94-115. (In Russ.) https://doi.org/10.46272/2587-8476-2022-13-3-94-115
Просмотров: 316
Послать статью по эл. почте 